Јуче је у Фочи одржана комеморација академику и члану првог сазива Сената Републике Српске, Војиславу Максимовићу који је преминуо у Београду у 89. години.
Максимовић, један од најистакнутијих интелектуалаца савременог доба, који је рођен 4. августа 1935. године у Јошаници код Фоче, био је универзитетски професор, књижевни историчар, књижевник, један од оснивача Универзитета у Источном Сарајеву и његов први ректор у најтежем ратном и посљератном периоду од 1992. до 2000. године.
„За кратко вријеме, у тешким условима живота и рада и са малим бројем наставника, а уз помоћ општинских органа и највиших власти Српске Републике, успио је да утемељи тринаест факултета и три академије, који су смјештени у више градова Српске. Заједно са академиком Славком Леовцем заслужан је за оснивање Одсјека за општу књижевност и библиотекарство на Филозофском факултету Пале. На том Одсјеку, на сва три циклуса студија, радио је до одласка у пензију”, рекао је на комеморацији ректор Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Милан Кулић.
Један је од иницијатора и оснивача Духовне академије у Фочи, као и обновитељ Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ и први предсједник њеног Главног одбора након обнове, након тога и почасни предсједник и члан Главног одбора. Максимовићев живот и рад били су непрестано повезани са библиотекарством. У Сарајеву је 1969. године почео да ради као асистент у Институту за изучавање југословенске књижевности на Филозофском факултету. На истом факултету је 1975. године одбранио докторску дисертацију о животу и раду Јована Кршића, а потом је изабран за доцента на Одсјеку за општу књижевност и библиотекарство.
Предавао је најприје предмет Библиографија и истраживачке методе, а онда и Југословенске књижевности и Европски класични роман. Затим је изабран за ванредног, а у јесен 1984. године и за редовног професора.
На позив Филолошког факултета у Београду, од школске 1980/81. до 1983/84. године Максимовић је предавао Библиографију на Катедри за библиотекарство и информатику, а од 1984/85. године предмет Југословенска књижевност и српскохрватски језик на Универзитету “Јан Амос Коменски” у Братислави. У оквиру магистарских и мастер студија на Филозофском факултету на Палама наставио је да предаје предмет Теорија, методе и техника научноистраживачког рада.
Једно вријеме Војислав Максимовић је био и директор Народне библиотеке у Фочи, главни и одговорни уредник часописа “Мостови”. За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004. године. Од 2002. године био је члан је Међународне академије хуманитарних и природних наука у Москви. Сенат Универзитета у Источном Сарајеву изабрао га је, 2009. године, за свог првог професора емеритуса.
Носилац је бројних признања и награда, између осталих и Ордена Републике Српске на ленти 1994. године и Ордена Немањића 1996. године.
Максимовић је аутор бројних научних, стручних, публицистичких и књижевних радова, а дио његовог легата данас се чува у Матичној библиотеци у Источном Сарајеву.
Одлазак академика Максимовића огроман је губитак за српски научни, просвјетни и културни живот.
