Невладина и нестраначка асоцијација Друштво библиотекара Републике Српске је основана 10. октобра 1997. године. Библиотечки радници Републике Српске су основали Друштво с циљем унапређења библиотечке дјелатности са сједиштем у Вишеграду. Том приликом дефинисани су циљеви Друштва: његовање и подстицање развоја библиотекарства, разматрање стручних питања од интереса за рад библиотека, подстицање стручног и библиотечког рада, размјена искустава и мишљења о актуелним питањима библиотечке праксе, учествовање у рјешавању питања из области библиотекарства у земљи и иностранству. Прву Скупштину библиотекара отворила је Стојка Мијатовић, члан Иницијативног одбора. Радно предсједништво су чинили: проф. др Сава Ћеклић, Алекса Алаџић, Крста Петијевић и Стојка Мијатовић. Поздравну ријеч окупљеним библиотекарима упутили су академици Војислав Максимовић и Неђо Шиповац, предсједник општине Вишеград Александар Савић, Алекса Алаџић, те помоћник министра за библиотечку дјелатност Милена Максимовић која је изабрана за првог предсједника Управе и Скупштине Друштва библиотекара Републике Српске. За потпредсједнике су изабрани Ранко Рисојевић и Душанка Касавица, за секретара Стојка Мијатовић, док су за чланове Упаве изабрани: Крста Петијевић, Божидар Зиројевић, Сава Ћеклић, Новак Радовић, Нада Пухало, Снежана Ђукић и Алекса Алаџић. У Надзорни одбор изабрани су: Наталија Јањић, Славица Шијаковић, Драго Црногорац, Нада Ковачевић и Бранко Трифуновић. Том приликом, између осталог, донесени су закључци да се у оквиру манифестације „Вишеградска стаза“ успостави награда за најбољу библиотеку и библиотекара, да се формирају подружнице народних, факултетских и школских библиотека Републике Српске, да се од Федерације Босне и Херцеговине затражи поврат књига српских писаца, да се успоставе присни односи са друштвима библиотекара Србије и Црне Горе, изради каталог старе и ријетке књиге, те да се упуте дописи општинама како би их подсјетили на важност измиривања материјалних обавеза према библиотекама. Љубав Андрића, на чији се датум рођења обиљежава Дан библиотекара Републике Српске, најбоље потврђују ријечи Неђе Шиповца. У књизи „Зовем се загонетка: све љубави Иве Андрића”, Шиповац пише: „Иво Андрић, сиротињско дијете, онда кад је постао богат био је дародавац широке руке – поклонио је све своје новце унапређењу културе (библиотекарства) и промицању њеног основног средства – књиге, а оно што је преостало доспјело је у његову Задужбину, која га прославља на ономе колико и на овоме свијету.“ На нама, библиотекарима, је да слиједимо Андрићеву идеју и мисао, да сакупљамо и чувамо знање, књигу, писану ријеч и сваки други извор знања и информација, да будемо чувари и заштитници наше културне баштине, јер то дугујемо генерацијама читалаца и библиотекара који долазе.
